MMN
MMN — Мултифокална моторна неуропатија
Ретка болест моторних нерава
Мултифокална моторна неуропатија (MMN) је ретко обољење периферних нерава које углавном погађа одрасле особе, најчешће између 20. и 50. године живота. Чешће се јавља код мушкараца него код жена.
Шта је мултифокална моторна неуропатија (MMN)?
Мултифокална моторна неуропатија (MMN) је хронично неуролошко обољење које захвата моторне нерве, односно нерве који контролишу покрете мишића. Болест се карактерише постепеним развојем слабости, најчешће у шакама и рукама, али може захватити и друге делове тела.
За разлику од неких других неуропатија, MMN не утиче значајно на чуло додира — осећај је углавном очуван, што је једна од кључних разлика у односу на CIDP.
Слабост је често асиметрична (погађа једну страну више од друге) и може се погоршавати током времена ако се не лечи.
Учесталост MMN је ниска и процењује се на око 1 до 2 особе на 100.000 људи.
Шта изазива MMN?
Сматра се да MMN настаје као последица поремећаја у раду имуног система, који напада делове периферних нерава.
Код многих пацијената присутна су антитела која нападају структуре на нервима, што доводи до поремећаја у преносу нервних импулса. За разлику од CIDP-а, код MMN оштећење често није праћено значајним губитком мијелина, већ долази до такозваног „блока проводљивости“.
То значи да нервни сигнал не може правилно да се пренесе до мишића, што доводи до слабости.
Тачан узрок настанка MMN није у потпуности познат.
Како се дијагностикује MMN?
Дијагноза MMN се заснива на комбинацији симптома и дијагностичких тестова:
Симптоми:
постепена слабост мишића, најчешће у шакама и подлактицама
асиметрична слабост
грчеви и трзаји мишића (фасцикулације)
очуван осећај (без значајне утрнулости)
Испитивања:
испитивање нервне проводљивости (показује блок проводљивости)
EMG
анализа крви (понекад присуство специфичних антитела)
искључивање других неуролошких обољења
Како се лечи MMN?
Основна терапија за MMN је:
Интравенски имуни глобулини (IVIG)
IVIG је најефикаснија и најчешће коришћена терапија за MMN. Код већине пацијената доводи до побољшања снаге мишића и успоравања прогресије болести. Терапија се обично примењује у редовним интервалима.
За разлику од CIDP-а, кортикостероиди и плазмафереза обично нису ефикасни код MMN, а у неким случајевима могу довести до погоршања симптома.
Субкутани имуни глобулини (SCIg)
Код одређених пацијената могу се користити као алтернатива IVIG терапији, уз могућност примене код куће.
Уколико се болест не лечи, слабост може напредовати и довести до значајног функционалног ограничења. Међутим, уз правовремену терапију, многи пацијенти могу дугорочно одржати добар квалитет живота.